Pre tri godine, grupa istraživača je došla do tako zapanjujućeg i važnog otkrića, da je za svega nekoliko meseci posle toga stvorena potpuno nova naučna grana – biofotonika.
Naučnici Univerzitetskog medicinskog centra Raš u Čikagu, otkrili su da ako se žive ćelije stave u različite kulture, one pokušavaju da sinhronišu svoje aktivnosti što, u sušptini, znači da međusobno komuniciraju putem fotona. Fotoni su elementarne čestice standardnog modela svetlosti, ali do sada nije bio poznat takav opseg njihovog uticaja.
Kada su drugi istraživači širom sveta pokušali da ponove originalni eksperiment naučnika sa Raša, dobili su istovetne rezultate, čak i kada su kulture ćelija bile mehanički, hemijski i električno izolovane jedne od drugih. To ukazuje na činjenicu da ćelije zaista međusobno komuniciraju fotonima. Ovo otkriće je odjeknulo poput bombe u međunarodnim naučnim krugovima, opsednutim da sada pronađu odgovarajuće objašnjenje ovako zapanjujućeg odnosa.
Naučnici sa Raša su otkrili još neke neobičnosti vezane za ćelije. Otkrili su da su male gradivne jedinice bilo kog organizma sposobne da proizvedu i do deset fotona u sekundi po kvadratnom centimetru. Svetlost koja se stvara u tim strukturama operiše na optičkim i ultraljubičastim talasnim dužinama. Stvar je u tome što se ovaj fenomen ne može objasniti normalnom termodinamičkom emisijom. Međutim, posle ovog istraživanja je postalo jasno da je takva vrsta komunikacije u stanju da poveća brzinu mitoza (ćelijskih deoba) za 50 procenata.
Sada naučnici sa instituta Lebedev u Moskvi veruju da su pronašli objašnjenje ovog neobičnog fenomena. Sergej Majburov kaže da je rešenje ove zagonetke u činjenici što je to prirodni proces koji se odvija unutar ćelija, za koji se već dugo zna da postoji. Ideja je prvi put izneta 60-tih godina prošlog veka i u suštini kaže da optički ili UV fotoni koji ulaze u ćelije stvaraju parove elektron-šupljina ili ekscitona, koji zatim menjaju ostala svojstva strukture. To objašnjenje predstavlja osnovu za razumevanje fotosinteze.
Ono što Majburov ističe jeste da je taj proces reverzibilan, da nije limitiran samo na fotosintetske ćelije i da se može modulirati za komunikaciju. Bez obzira da li je ova ideja validna ili ne, veoma je važna i sama ideja za koju je zainteresovano sve više stručnjaka.
Interesantno je primetiti da su još sedamdesetih godina prošlog veka u SSSR-u rađeni eksperimenti u kojima je dokazano da ćelije kominiciraju fotonima. Eksperimenti su opisani u knjizi “Bio-energo-čip; novi pogledi na nastanak i lečenje bolesti” koja je prevedena i na srpski jezik.
