Promenite način ishrane, čime će doći do alkalizacije organizma, a samim tim i do – ozdravljenja. Ako su tkiva, krv i limfa kiseli – to je siguran put u bolest.
Istraživanjima je dokazano da nije moguće ostati zdrav ako se ne spreči kiselost tkiva. Da bismo uspeli o tome moramo voditi računa o dva najvažnija faktora – vodi i hrani. Najvažnije je praviti kombinacije koje povećavaju alkalnost (baznost) organizma.
Zavisno od stepena kiselosti organizma dr Teodor Barudi je simptome bolesti podelio u tri kategorije: početne-blaže, srednje ozbiljne i teške.
Početni-blaži simptomi:
1. Akne
2. Uznemirenost, drhtavica
3. Bolovi u mišićima
4. Hladne ruke i noge
5. Vrtoglavica
6. Pomanjkanje energije (snage)
7. Bolovi u zglobovima
8. Alergije na hranu
9. Preosetljivost na hemijske supstance
10. Hiperaktivnost
11. Napadi panike
12. Predmenstrualni i menstrualni grčevi
13. Predmenstrualni sindrom i depresija
14. Pomanjkanje polnog nagona
15. Nadutost
16. Gorušica
17. Proliv
18. Zatvor
19. Peckanje prilikom mokrenja
20. Jak miris mokraće
21. Blage glavobolje
22. Brz gubitak daha
23. Ubrzano lupanje srca
24. Nepravilan ritam srca
25. Bela skrama na jeziku
26. Teško jutarnje ustajanje
27. Osećaj težine u glavi
28. Metalni ukus u ustima
Srednje ozbiljni simptomi:
1. Osip (virusi herpes I i II)
2. Depresija
3. Gubitak pamćenja
4. Gubitak koncentracije
5. Migrene
6. Nesanica
7. Smetnje u čulima mirisa, ukusa, vida, sluha
8. Astma
9. Bronhitis
10. Hronična kijavica
11. Bolovi u ušima
12. Koprivnjača
13. Otoci
14. Virusne infekcije
15. Bakterijske infekcije (stafilokokne, streptokokne)
16. Problemi sa gljivicama (Candida albicans, atletsko stopalo, vaginalne zaraze)
17. Impotencija
18. Upala mokraćnog kanala (uretritis)
19. Upala bešike (cistitis)
20. Infekcije urinarnog trakta
21. Upala sluzokože želuca (gastritis)
22. Upala debelog creva (kolitis)
23. Prekomerno opadanje kose
24. Psorijaza
25. Endometrioza
26. Mucanje
27. Ukočenost i probadanje
28. Upala sinusa (sinusitis)
Simptomi teških bolesti:
1. Kronova bolest
2. Šizofrenija
3. Poremećaj učenja
4. Hodžkinsova bolest
5. Sistemski eritematozni lupus
6. Multipla skleroza
7. Sarkoidoza
8. Reumatoidni artritis
9. Miastenija gravis
10. Sklerodermija
11. Leukemija
12. Tuberkuloza
13. Sve vrste raka
I dr Robert Jang i dr Teodor Barudi smatraju da je prvi korak ka vraćanju zdravlja promena načina ishrane i unos alkalizovane vode. Promena načina ishrane ne zahteva previše napora već samo pravilno kombinovanje namirnica i pridržavanje osnovnih saveta.
„Sa aspekta zdrave ishrane važno je konzumirati što više sveže i neprerađene hrane“, piše dr Barudi u knjizi „Alkalizujte se ili umrite“. „Enzimi koji su prisutni u svežoj i neprerađenoj hrani omogućavaju nam da je dobro svarimo. Neka vaša ishrana bude sastavljena od 75 posto sveže i neprerađene hrane i 25 posto kuvane hrane. Počnite sa 60 posto sveže, neobrađene i 40 posto kuvane hrane i držite se te razmere, dok se vaše telo ne navikne na svežu hranu. Neka se razmera posle toga poveća na 75:25. Posle promene načina ishrane koja uključuje više hrane i prehrambenih dodataka koji stvaraju alkalnost, iz tkiva se oslobađaju otpadne kiseline i ulaze u centralni krvotok i limfni sistem. U krv tako ulaze sve materije koje su se dugo godina taložile u tkivima – na primer lekovi koje ste uzimali još u ranoj mladosti, ili velike količine konzumiranih (bez)alkoholnih pića. To smatramo procesom lečenja. Možda ćete osetiti da vas obliva znoj ili da vam je hladno – iako ti osećaji upućuju na vrućinu u određenim delovima tela, toplomer neće pokazivati povišenu telesnu temperaturu. Vrućina je znak da se otpadne materije pretvaraju u tečnost i izbacuju. Javljaju se blago znojenje, slabost, proliv, bolovi u
telu, neobična emotivna razdražljivost. Trajanje lečenja može da varira. S obzirom na moja iskustva, počinje vrlo intenzivnim čišćenjem koje traje od jednog do deset dana. Kod nekih ljudi celi proces može trajati mesec dana. To naravno zavisi od nivoa kiselosti i opšteg stanja organizma i od toga koliko ste odlučni da nešto promenite.“
Da bi se eliminisala povišena kiselost organizma i uspostavila ravnoteža hemije tela i dogovarajući odnos kiselo-alkalno, dr Jang savetuje sledeće:
1.Okanite se mita o „pravoj hrani za doručak“. Neka vaš prvi obrok u toku dana ne bude onaj koji će vas usporiti od samog jutra!
Najveći broj vrsta hrane i pića koje ljudi biraju za doručak izaziva visok nivo kiselosti organizma i bujanje kvasaca i gljivica u telu. Cerealije, palačinke, mafini, razne vrste testa, peciva, ječmene pahuljice, med, kafa, sok od narandže i slično, sadrže velike količine šećera i prostih ugljenohidrata koji u krv i tkivo unose previše kiseline. Kako se krv i tkivo zakiseljuju sve više, stvara se idealno okruženje za razvoj viška kvasaca, gljivica i bakterija – mikroformi koje razaraju tkivo i ćelije tela. To baš i nije najbolji način da se započne dan.
Tradicionalni doručak zasnovan na visokoproteinskoj hrani poput jaja, kobasica, salame, slanine, omleta i slično, takođe stvara plodno tlo za razvoj kvasaca i gljivica. Pri tom, sva mesa a posebno svinjetina vrve parazitima.
Stoga ako odlučite da je krajnje vreme da uravnotežite svoje prehrambene navike i poboljšate sopstveno zdravlje, doručak a i svaki drugi obrok mora da bude potpuno drugačiji od onoga na šta ste navikli. Kada započnete dan doručkom, neka to bude hrana koju možete jesti sa zadovoljstvom i za ručak i za večeru. Bilo koja vrsta hrane kojom počinjete dan, treba da bude ona koju ćete poželeti za bilo koji drugi obrok tokom tog dana. Na primer: jedite čorbu za doručak – od povrća ili sočiva. Ljudi drugih kultura, na primer Japanci, umesto visokoproteinske hrane vekovima doručkuju čorbu!
Omiljen doručak ljudi koji su se okrenuli alkalnoj ishrani su, na primer, proso ili tamni pirinač sa kriškama svežeg paradajza (u sezoni), barenim bademima, klicama suncokreta i lanenim uljem. Čorbe od povrća i sokovi za doručak daju organizmu manje ugljenih hidrata i visok procenat vlakana. Nivo šećera u krvi neće skakati do plafona, niti će se povećavati nivo insulina u krvi čime se opterećuje pankreas.
2. U jelovnik stavite veće količine tamnozelenog i žutog povrća i travki različitog porekla.
Sveže povrće i trave su odličan izvor alkalnih soli koje neutraliču kvasce, gljivice i mikotoksine. Hlorofil biljaka (takozvana „krv biljaka“) je identičan ljudskom krvotoku. Zelena hrana poput mladih listova pšenice i ječma spadaju u hranu sa najmanje kalorija i šećera, koja je istovremeno najbogatija hranljivim materijama na planeti.
Sok od zelenog povrća čisti tkiva. Povrće i trave su prebogati vlaknima. Iako je voće veoma dobar izvor vlakana, visok sadržaj šećera (fruktoze) u voću stimuliše rast kvasaca i gljivica. Osnovno pravilo je sledeće: za doručak jedite povrće, ručajte povrće i večerajte povrće.
3.U ishranu uključite niskokalorično povrće, leguminoze i odabrane žitarice.
Kompleksni ugljeni hidrati stvaraju visoku kiselost u telu i ne treba da budu zastupljeni više od 20 procenata u ishrani. Drugim rečima, jedite ih umereno. U povrće sa niskim procentom ugljenih hidrata spadaju, između ostalog, špargla, cvekla, brokoli, kupus, šargarepa, karfiol, celer, krastavci, plavi patlidžan, zelena paprika, spanać, zelena salata, bamija, luk, beli luk, peršun, radič… Mlad crveni krompir je najbolji izbor iz porodice krompira, i treba ga jesti povremeno.
Jedite sveže leguminoze (pasulj, prašak, sočivo). Zrnevlje koje dugo stoji u prodavnicama može da sadrži plesni i mikotoksine. Izbegavajte takve žitarice. Prepune su mikotoksina koje stvaraju gljivice. Jedite sveže zrnevlje, po mogućstvu organske klice ali umereno, jer i one stvaraju kiselost. Neke od drevnih žitarica poput heljde i prosa su mnogo bolji alkalni izbor.
4.Jedite klice.
Jedite ih u većoj količini. Isklijalo seme postaje sve alkalnije kako raste. To su žive biljke, biogene, što znači da mogu da prenesu svoju živu energiju na nas. Klice se lako mogu uzgajati u kuhinji, bez obzira na sezonu.
5.Povećajte unos hrane koja stvara alkalnost, smanjite hranu koja izaziva kiselost.
U dobar izbor alkalne hrane spadaju klice, spanać, kelj, avokado, limun, limeta, krastavac, celer, špargla, zelena boranija, plavi patlidžan. Brokoli, svež paradajz, tikvice, crvene, zelene i žute paprike, luk, bamija, beli luk, peršun, kupus, bundeva, soja (tofu), sirovi badem, brazilski orah, lešnik, susam, lan su odličan izbor. Sok od zelenog povrća je izuzetno alkalan, baš kao i čorbe od povrća. Pre upotrebe dobro proveriti da povrće nije plesnivo, da nije puno pesticida i da nije odgajeno od genetski modifikovanog semena.
U hranu koja izaziva povišenu kiselost spadaju sve namirnice životinjskog porekla: meso, mlečni proizvodi, rafinisane žitarice, proizvodi sa kvascem i većina vrsta voća. To uključuje svinjetinu, junetinu, govedinu, većinu vrsta ribe, organska mesa, piletinu, ćuretinu, jaja, škampe, jastoga, školjke, hot dog, šunku, salame, pirinač, krompir, testenine, hleb, sireve, mleko, pavlaku, kiselo mleko, jogurt, sladoled, puter, margarin, sve vrste pečuraka, alge, kukuruz i sve proizvde sa kukuruzom, kafu, čaj, vino, pivo, gazirana pića, proizvode sa kvascem, soja sos, kečap, majonez, sirće, šećer, veštačke zaslađivače, slatkiše, kolače…
6.Mešajte proteine iz brokolija, spanaća, klica, tofua i sveže ribe sa ljuskarima.
Povrće sadrži subćelijske jedinice i amino kiseline koji stvaraju proteine u količinama dovoljnim da podmire potrebe tela. Takođe, zeleno povrće je bogato kalcijumom. Šta je sa proteinima? Proteini životinjskog porekla obezbeđuju telu više proteina nego što mu je zaista potrebno. Naše telo sadrži samo 7 procenata proteina. Poređenja radi, za razliku od kravljeg mleka koje je prebogato proteinima, majčino mleko sadrži samo 5 procenata proteina (što daleko više odgovara potrebama ljuskog tela za proteinima). Pored toga, hrana koja sadrži proteine životinjskog porekla često je količinski nepotrebna telu, pa se javlja problem odlaganja zasićenih masti.
7.Pijte alkalizovanu vodu.
8.Eliminišite pekarski i pivski kvasac i svu hranu koja sadrži kvasac.
Posebno treba izbegavati peciva poput hleba, mafina, pita, kolača i testenina. U Americi svaka deveta žena oboli od raka dojke. Ta bolest se u daleko manjem broju javlja u Japanu, a istraživanja pokazuju da je razlog to što japanke mnogo manje u ishrani koriste pekarski i pivski kvasac. Istraživanja takođe dokazuju vezu između kvasnih i fermentisanih vrsta hleba sa pojavom kamena u bubregu i žuči i artritisom.
9.Izbacite mleko, sladoled i posebno – sireve.
Ove namirnice ne treba jesti zbog laktoze (mlečni šećer) i zbog prisustva kvasaca, gljivica, plesni i mikotoksina. Na svakih 2,5 decilitara mleka dolazi oko 12 grama laktoze koja se razgrađuje u šećer koji hrani kvasce i gljivice. Zbog visokog procenta šećera i masti u mlečnim proizvodima – sve mlečne proizvode treba eliminisati iz ishrane. Kao alternativa mogu doći u obzir sojino, bademovo ili pirinčano mleko.
A šta je sa kalcijumom? Ako se eliminišu mlečni proizvodi, kako podmiriti potrebe za kalcijumom? Mnoge ljude brine da će alkalnom ishranom ozbiljno smanjiti unos neophodnih količina kalcijuma koji ima vitalnu ulogu u funkcionisanju organizma. Svo lisnato, zeleno povrće i trave su bogati kalcijumom. Kalcijum mora da se izbaci iz kostiju da bi se neutralizovali efekti preterane kiselosti koju uzrokuje ishrana namirnica životinjskog porekla. Previše takve hrane dovodi do previsokog nivoa kalcijuma u organizmu a ne do manjka. Sve dok jedemo alkalnu hranu bogatu zelenim povrćem i zelenim pićima, nema potrebe brinuti o tome da li unosimo dovoljno kalcijuma u organizam.
10.Izbegavajte gljive.
Sve vrste pečuraka, alge (uključujući tartufe) su hrana koja izaziva kiselost. Sadrže mikotoksine koji truju naše ćelije i izazivaju degenerativne bolesti. Pečurke u bilo kom obliku su izuzetno otrovne bez obzira da li se jedu ili se od njih kuva čaj. Ne postoje dobre pečurke. Pečurke nisu povrće, već način da se u telo unesu prevelike količine kvasaca i gljivica.
11.Izbegavajte alkoholna pića.
Vino, pivo, viski, džin, rum, brendi i votka su mikotoksični. Alkohol je gljivica – mikotoksin koji stvara kvasac, što direktno narušava ljudsko zdravlje.
12.Izbegavajte duvan.
Zna se da pušenje izaziva rak, ali sve do sada nije bilo poznato kako se taj proces odvija. Istraživanja dr Janga pokazuju način na koji fermentacija duvana utiče na kvasce i šećer. Listovi duvana su obloženi kvascem, gljivicama i mikotoksinima, koji truju ćelije i tkivo tela. Kada pušite, unosite direktno osušene gljivice i otpad u organizam.
Limfa života
Limfni sistem našeg tela ima isto toliko vena koliko i krvotok, a broj limfnih žlezda kreće se između 600 i 700. Pri tom, naše telo sadrži tri puta više limfne tečnosti nego krvi, a limfa ne samo da prenosi hranljive materije do ćelija već odstranjuje i otpadne kiseline. Limfnoj tečnosti potrebna je alkalna sredina. Ako je telo previše zakiseljeno, njene se funkcije usporavaju, a posledica je hronično, dugotrajno i po život opasno stanje.
Limfa počinje postepeno da se suši i tako stvara male i velike ugruške u tkivima. Ti ugrušci ne ometaju samo protok limfne tečnosti, već i krvi. Smatra se da su ovi procesi prisutni kod većine ljudi, a kod mnogih se javljaju već u mlađem dobu. Upravo je iznenađujuće koliko se bolesti razvije zbog poremećaja toka limfe i gomilanja kiselina u tkivima. Iako zdravstvene dijagnoze retko navode da su bolesti javile upravo u limfnom sistemu, preciznijom analizom ranih znakova bolesti sigurno bismo došli do takvih zaključaka. Otpadne kiseline, naime, uvek stižu do tkiva preko zatrovane limfe i krvi i skupljaju se u endotelnim i epitelnim ćelijama kože, žlezda i organa. Tako se u centralni krvotok i limfu izlučuje većina otpadnih kiselina iz tkiva. Delovanje limfe takođe možemo usporiti ako ne pijemo dovoljno alkalizovane vode. Otpadne materije iz hrane, koje se ne svare u potpunosti, apsorbuju se u centralni krvotok preko limfnih kanala tankog creva. Pri tom se apsorbuju i otrovi koje varenjem ne izbacimo iz creva.
