Ako ste rođeni u leto, imaćete sunčanu narav i pozitivan stav prema životu. Rođendan usred zime znači da će na vašu sreću možda pasti doživotna senka, a depresije i hirovita raspoloženja vam uopšte neće biti strani. Bar tako tvrde naučnici.
Nedavna istraživanja pokazuju da godišnje doba u kome smo rođeni dramatično utiče na brzinu kojom kuca naš unutrašniji sat. Kod osoba rođenih u zimu sat previše usporava, što itekako utiče i na zdravlje i na ličnost.
Ova intrigantna teorija je rezultat eksperimenata sa miševima koji su izlagani različitim količinama svetlosti u prvim mesecima života. Nekima su priređeni letnji uslovi sa 16 sati dnevnog svetla i 8 sati mraka. Drugi su imali samo 8 sati dnevnog svetla, čime su imitirani kraći dani tokom zime.
Čim su prestali da sisaju, miševi su držani u istim uslovima tokom sledećih nekoliko nedelja ili su prebačeni u drugu grupu sa kraćim intervalima dnevnog svetla, da bi konačno bili stavljeni u mrak. A zatim su posmatrane njihove reakcije.
Miševi odgajani u letnjim uslovima su se bez problema držali svoje dnevne rutine, ali su se oni koji su odrastali u zimskim uslovima teškom mukom hvatali u koštac sa promenama.
Profesor Daglas Mekmahon je za časopis „Prirodna neuronauka“ izjavio: „Miševi odgajani u zimskom ciklusu su pokazali preterane reakcije na promenu sezone koje su neverovatno slične poremećaju sezonskog osećaja kod ljudi.“ U toku su dalja ispitivanja, kojima će se ustanoviti kojom brzinom se, posle rođenja, podešava naš unutrašnji sat i da li je taj efekat trajan ili privremen.
Ovo otkriće ukazuje na intrigantnu mogućnost da količina svetlosti kojoj je izložen ljudski mozak u prvim nedeljama ili mesecima života, utiče na buduće raspoloženje osobe.
„Naš biološki sat meri dužinu dana i menja naše ponašanje u skladu sa godišnjim dobima“, kaže profesor Mekmahon. „Naučno je dokazano da se kod ljudi rođenih u zimskim mesecima češće javljaju poremećaji raspoloženja poput sezonske depresije, bipolarne depresije i šizofrenije – a svi su povezani sa prekidom normalnih dvadesetčetvoročasovnih ritmova. Teorija o tome da li godišnje doba u kome smo rođeni može uticati na našu kasniju ličnost i raspoloženje je još u spekulativnoj fazi, ali i nije daleko od finalnog dokazivanja. Čak i ako pomalo zvuči kao astrologija, ona to nije – reč je o biologiji godišnjih doba.“
Prethodna istraživanja, dokazala su da se kod dece rođene u zimskim mesecima češće razvijaju alergije na hranu, najverovatnije zbog nedostatka ’sunčanog’ vitamina D.
Ali i deca rođena u leto mogu imati probleme, na primer, povećani rizik od pojave kratkovidosti. Veruje se da sunčevi zraci utiču na delikatni razvoj oka otežavajući fokusiranje, usled čega udaljeni predmeti oku izgledaju nejasno i zamagljeno.
Istraživanja se nastavljaju, a biologija godišnjih doba je nauka u razvoju…
