Promene u magnetnom polju naše planete mogu dovesti do drastičnih posledica
Naša planeta je džinovski magnet. Ali, polje tog magneta nije statično – ono osciluje u raznim ritmovima, ponekad samo blago podrhtava, ponekad se žestoko zaljulja… Ako fenomen posmatramo u kratkom vremenskom intervalu, može nam izgledati kao da polje podrhtava nasumično i bez nekog reda. Na duže staze, kada analiziramo grafikone, jasno se vidi pravilnost ritma. Nameće se pitanje – šta je u osnovi tako preciznog mehanizma?
Prvo – jačina magnetnog polja varira. U blizini polova radi se o vrednosti od oko 1 Gausa, što je nekoliko stotina puta manje od, recimo, magneta koji se nalazi u zvučniku vašeg televizora ili radioaparata. U istraživanjima geomagnetnog polja susrećemo se sa veoma malim vrednostima, pa se češće koristi jedinica γ (gama) koja ima vrednost od 10 na minus peti Gausa. Strogo govoreći napon magnetnog polja se meri Erstedima, a Gaus se javlja kao jedinica magnetne indukcije, koja je jednaka 10 na minus četvrti Tesla (Veber po kvadratnom metru). Geofizičari su utvrdili da magnetno polje Zemlje na svakih nekoliko hiljada godina oslabi do nulte vrednosti, a biolozi spekulišu da bi takve “drastične promene mogle da dovedu do nekontrolisanih mutacija kod svih živih bića.” Interesantno je otkriće američkog geologa Džejmsa Hejsa (James Hayes) iz 1970. godine. On je otkrio osam vrsta radiolarija koje su izumrle u proteklih 2,5 miliona godina. U Biltenu američkog geološkog društva je napisao: “ Šest od njih osam nestale su otprilike u isto vreme kada je prema nalazima na osnovu sedimenata, došlo do drastičnog slabljenja magnetnog polja.”
Drugi istraživači došli su do sličnih rezltata kao i Hejs, proučavajući nekoliko vrsta foraminifera iz morskog planktona, koje su nestale pre 70 miliona godina. Još ranije, pri kraju perma, pre skoro 225 miliona godina, došlo je do prave katastrofe u prirodi, piše američki naučni nedeljnik “Science News” 1976. godine. Prema istraživanjima Barbare Kiting (Barbara Keating) sa Teksaškog univerziteta u Dalasu, tada je sa lica Zemlje nestalo skoro 40 posto svih živih organizama! U tercijaru je takođe došlo do velikog izumiranja – nestala je trećina bića koja su naseljavala Zemlju. Nalazi su provereni, mada postoje izvesna neslaganja o vremenu katastrofe. Navodi se da je vertikalno pomeranje i mešanje sedimenata moglo da dovede do pogrešnog zaključka o podudarnosti vremena izumiranja vrsta i slabljenja magnetnog polja. Međutim, Barbara Kiting smatra da greška ne može biti veća od 10.000 godina, a to je zanemarljivo veličina kada se u obzir uzme vremenski raspon istraživanja.
