Pri kraju 2010. godine, objavljena je publikacija o istraživanju kompanije Interfon, sprovedenom u 13 zemalja. Cilj istraživanja bio je utvrditi veze između upotrebe mobilnih telefona i učestale pojave tumora na mozgu. Zaključak je da ljudi koji preterano koriste mobilne telefone najmanje jednu deceniju, imaju dvostruko veće šanse da obole od glioma – najčešće vrste tumora mozga. Pri tom je ovo istraživanje obuhvatilo samo period od 1994. do 2004. godine, kada je kao „preterano“ definisano korišćenje mobilnih telefona 2-3 sata mesečno. Današnja statistika kaže da mobilne koristimo najmanje dva sata svakog dana, sedam dana nedeljno!
Pošto se tumori mozga razvijaju veoma sporo, proći će mnogo godina pre nego što nam se pun efekat svakodnevnog korišćenja mobilnog telefona obije o glavu. Ali već postoje implikacije u jednoj drugoj oblasti zdravlja, koja sve više brine lekare. Reč je o učestaloj pojavi senilnosti kod ljudi mlađih od 65 godina.
Stručnjaci nemaju odgovor na pitanje otkuda iznenadna poplava demencije kod ove grupe ljudi. Ali treba li se još čuditi i tragati za odgovorima, ako se zna da je tokom novembra Institut za ekološku medicinu iz Švedske potvrdio da izloženost elektromagnetnim frekvencama (EMF) značajno ubrzava degeneraciju mozga?
Rizik koji predstavljaju EMF su prepoznali ne samo naučnici, več i komercijalne organizacije. Osiguravajuća kompanija Svis-Re je 1997. identifikovala EMF kao budući uzrok najvećeg porasta odštetnih zahteva u godinama koje slede. Svis-Re i druge osiguravajuće kompanije su zbog toga odbili da osiguraju operatere mobilne telefonije od zahteva za zdravstvenom odštetom njihovih korisnika.
Ali uprkos tome, ne treba se previše nadati da će nas političari i biznismeni zaštititi od EMF. U Velikoj Britaniji, na primer, industrija mobilne telefonije plaća oko 20 milijardi funti poreza svake godine, pa teško da će njihova vlada preduzeti mere da se smanji broj poziva preko ovih mreža. Izgleda da stvari idu u sasvim suprotnom pravcu, pa se ljudi ohrabruju da kupuju i instaliraju VF mreže, ili se one postavljaju u školama i poslovnim zgradama pomoću taktika na granici prinude. Već pomenuti Alasdar Filips, na primer, pominje slučaj jedne britanske škole koja je upozorena da više neće primati vladine dotacije za kompjutersku tehnologiju, ukoliko ne instalira VF mrežu.
Tako ispada da je u odsustvu zvanične intervencije, dužnost svakog pojedinca da zaštiti samog sebe. Oni koji imaju para, mogućnosti i svesni su rizika, sve češće napuštaju gradove i sele se u ruralnije sredine gde uticaj elektrosmoga nije toliko izražen, a signali mobilne telefonije nisu tako gusti. Ljudima koji sebi ne mogu da priušte bekstvo, preporučuje se da mobilne telefone što manje drže blizu glave, a da maksimalno koriste spikerfon. Žene ne treba da nose mobilne zakačene za grudnjake (tkivo dojki je posebno osetljivo na mikrotalase koje emituju mobilni telefoni), što je ovih dana posebno u modi. Treba izbegavati bežične telefone. Njihove bazne stanice emituju 100 pulseva u sekundi, 24 sata dnevno, 7 dana nedeljno. To je isto kao da usred dnevne sobe imate manju antenu mobilne telefonije.
