Ako se budite umorni, patite od glavobolje, oscilacija krvnog pritiska, nesanice ili kardiovaskularnih smetnji razmislite o tome da li se uzroci vaših tegoba nalaze u stanu u kome živite, a ukoliko boravite nekoliko sati dnevno na mestima koja su »ozračena« – velika je verovatnoća da ćete se razboleti – u najboljem slučaju patićete od migrene, nesanice, nervoze, visokog ili niskog krvnog pritiska. Često je kancer posledica negativnog energetskog polja, a prethode mu problemi sa prostatom, hemoroidima, sinusima i nervnim sistemom. Kako neutralisati štetno zračenje?
Prljavi elektricitet, elektro zagađenje, elektro-smog, zovite ga kako god želite, ali je taj izuzetno opasan i podmukao oblik električne kontaminacije prisutan konstantno u našim domovima, školama i radnim mestima. Sve do nedavno taj je fenomen mahom izmicao pažnji javnosti i medicinskog establišmenta. Ali nova naučna istraživanja pokazuju da prljavi elektricitet ima presudnu ulogu u tome hoćemo li biti zdravi ili bolesni, živi ili mrtvi.
Od vremena kada je generacija naših roditelja bila u tinejdžerskim godinama, razvile su se mnoge nove bolesti i oboljenja. Među njima su i elektromagnetna hipersenzibilnost i nove vrste raka. Obe ove vrste bolesti se mogu dovesti u vezu sa dugom vremenskom izloženošću niskim nivoima elektromagnetnih polja (EMP) i radio frekventnm talasima (RF), takozvanim prljavim elektricitetom. EMP čine električna i magnetna polja, a stvaraju ga strujni kablovi i sve električne i elektronske sprave i uređaji. RF talase stvaraju svi bežični komunikacioni proizvodi. Električna polja, magnetna polja i RF zračenja su nevidljiva, a opet postoje svuda oko nas. Izuzetno su štetni i u slučaju dugogodišnje izloženosti, ali i kratkoročne. Zbog toga je neophodno smanjiti izloženost organizma takvim zračenjima.
(Ne)svesni lekari
U realnosti, svaka ćelija ljudskog organizma sadrži pozitivno i negativno naelektrisane elemente koji se održavaju u delikatnom balansu unutar ćelija i van njih. Elektromagnetna energija koja stiže iz izvora van tela remeti taj kritični balans i iazaziva haos među milionima električnih impulsa kojima naše telo reguliše ćelijsku aktivnost.
Stručnjaci veruju da veliki procenat stanovništva naše planete nije uopšte svestan da boluje od posledica štetnih efekata prljavog elektriciteta i drugog elektromagnetnog zagađenja koje stvaraju uređaji poput kompjutera, štedljivih sijalica, mobilnih telefonai ostalih bežičnih uređaja.
Jedan od žalosnih rezultata bez presedana ogromnog povećanja veštački stvorenih signala jeste sindrom elektromagnetske hipersenziivnosti (EHS). Ova užasna bolest je direktna posledica razvoja našeg elektronskog sveta. Studije pokazuju da EHS uzrokuje sindrom hroničnog umora, hronični bol (fibromialgija), rak, astmu, autizam, rak dojke, Parkinsonov bolest, multiplu sklerozu, probleme u ponašanju dece, visok pritisak, disfunkciju imunološkog sistema… Naučnici danas veruju da EHS ima velikog udela i u pojavi Alchajmerove bolesti i leukemije.
EHS je teško dijagnostifikovati, jer mnogi lekari još uvek nisu svesni da postoje ozbiljne naučne studije na ovu temu koje se bave takozvanim prljavim elektricitetom i njegovim efektima na ljudsko zdravlje, tako da većinu obolelih ljudi leče farmaceutskim preparatima, proglašavaju mentalno bolesnim ili ih jednostavno ignorišu.
Godine 2001. Švedska je priznala EHS kao funkcionalno oboljenje i u to vreme procenila da oko 3odsto njenog stanovništva pati od teških simptoma izloženosti EMP. Prema nedavnim procenama, EHS pogađa 3-8 posto populacije razvijenih zemalja, a još 35- 50 procenata ima umerene simptome. Sa povećanjem izloženosti električnom zagađenju, ove brojke imaju tendenciju neprekidnog rasta. Pri tom, većina obolelih od EHS su žene iznad 40. godine života. Simptomi imaju tendenciju pogoršavanja ukoliko je izloženost konstantna. Mnogi oboleli od EHS istoveremeno pate i od multiple hemijske senzibilnosti. Posebno su ugrožena deca koja su još u razvoju. Mnogi oboleli se brzo oparave kada se nađu u električno čistom okruženju bez prljavog elektriciteta..
Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) je u decembru 2005. izdala saopštenje u vezi sa električnom hipersenzibilnošću:
„EHS karakteriše raznolikost nespecifičnih simptoma, koji pogađaju pojedince izložene elektromagnetskim poljima (EMF). Simptomi koji se najčešće javljaju uključuju dermatološke probleme (crvenilo kože, trnci, gorući osećaj), kao i neurastenijske i vegetativne simptome (umor, pad koncentracije, vrtoglavica, mučnina, srčana palpitacija i digestivni problemi). Kolekcija simptoma nije deo bilo kog priznatog sindroma.“
(WHO Fact sheet #296, December 2005).
Genotoksična zračenja
Dr Tomas Rau, direktor poznate švajcarske klinike Paracelzus u februaru 2009. je izjavio da je ubeđen kako “elektromagnetna opterećenja” izazivaju rak, probleme sa koncentracijom, ADD, tinitus, migrene, nesanicu, aritmiju, Parkinsonovu bolest, pa čak i bolove u leđima. Na klinici Paracelzus pacijente obolele od raka rutinski edukuju kako da se zaštite od prljavog elektriciteta. Švajcarski lekari su utvrdili da 5 posto simptoma raznih zdravstvenih problema izaziva izloženost elektromagnetnim poljima.
Električna senzitivnost je nekada bila poznata pod imenom bolest radio talasa i zapravo je nusprodukt neregularnih efekata elektromagnetnih polja. Ruski naučnici su odavno shvatili da EM polja niskog intenziteta izazivaju negativne efekte na autonomni i centralni nervni sistem kod ljudi i životinja.. Taj intenzitet je dovoljno nizak da čak ne izazove zagrevanje tkiva. Godinama su američki istraživači odbacivali većinu rezultata ruskih istraživanja, delom zbog politike a delom zbog toga što nisu bili u stanju da ponove mnoge oglede, s obzirom da su Rusi iz bezbednosnih razloga izostavljali mnoge važne detalje u opisu istraživanja. Sa krajem hladnog rata, neke od tih praznina su popunjene, pa su i Amerikanci uspeli da ponove neka od ruskih istraživanja.
Bolest radio talasa je termin kojim su ruski istraživači opisivali klinički sindrom koji pogađa ljude koji su zbog prirodni posla profesionalno izloženi EM poljima, posebno RF mikrotalasima.
Elektromagnetna zračenja menjaju ćelijski kalcijum-jonski sistem, značajno povećavaju broj hromozomskih aberacija, izazivaju prekide DNK lanca, neoplastičnu transformaciju ćelija, redukciju melatonina, povećanje onkogenske aktivnosti i ugrožavaju imunološki sistem. Ovo je koherentni, konzistentni i ubedljivi skup dokaza, koji pokazuju da je EMZ genotoksično. Kada se uporede epidemiološki nalazi o oboljevanju od kancera, javljaju se upečatljivi dokazi da je EMZ genotoksično i samim tim kancerogeno.
Simptomi EMZ
Simptomi elektromagnetne hipersenzibilnosti:
Neurološki: Glavobolja, vrtoglavica, mučnina, teškoće sa koncentracijom, gubitak memorije, razdražljivost, depresija, uznemirenost, nesanica, umor, slabost, tremori, grčevi u mišićima, ukočenost, žmarci, promenjeni refleksi, bol u mišićima i zglobovima, bolovi u nogama i stopalima, simptomi nalik gripu, groznica. Ozbiljnije reakcije uključuju i iznenadne napade, paralizu, psihozu i moždani udar.
Srčani: Palpitacija (drhtanje), aritmija, bol ili pritisak u grudima, nizak ili visok krvni pritisak, slab ili ubrzani srčani ritam, kratak dah.
Respiratorni:Sinuzitis, bronhitis, upala pluća, astma.
Dermatološki: Osip po koži, svrab, osećaj gorenja, rumenilo na licu.
Oftalmološki: Bol ili peckanje u očima, pojačani očni pritisak, pogoršanje vida, katarakta.
Drugi simptomi: Problemi sa digestivnim traktom, bol u abdomenu, uvećana tiroidna žlezda, bol u testisima/jajnicima, suvoća usana, jezika, usta, očiju, velika žeđ, dehidracija, krvarenje iz nosa, unutrašnja krvarenja, promene u metabolizmu šećera, abnormalnosti imunološkog sistema, redistribucija metala u organizmu, gubitak kose, bolovi u zubima, propadanje plombi, smanjeno čulo mirisa, zvonjava u ušima.
Simptomi dugogodišnje izloženosti: Kancer, tumori, dečija leukemija, rak dojke, oštećenja DNK lanca, abnormalna deoba ćelija, oštećenje nerava, Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest, oštećenje mozga, redukcija melatonina, pobačaji…
Posebne talasne dužine elektromagnetnog polja kojima je čovek izložen su veoma važne, baš kao i jačina polja. Kako ova dva parametra variraju, stvoreni su različiti “prozori” sa različitim efektima. Američka vojska je istraživala te posebne talasne dužine koje izazivaju razne simptome. Oni su itekako svesni da određene frekvencije mogu izazvati depresiju, bes ili navesti mase na ustanak. Takođe, svaki pojedinac je jedinstvena antena koja prima zračenja. Zavisno od, na primer, svoje težine, osoba će lakše ili teže primati određenu talasnu dužinu zračenja. Težina i količina masti i vode u organizmu igraju važnu ulogu, baš kao i vrste i količina metala u telu.
Ljudi su, takođe, podložniji štetnom uticaju prljavog elektriciteta dok leže nego dok stoje. Ne samo da su naše telesne “antene” usmerene pod drugačijim uglom dok smo u horizontalnom položaju, već posedujemo i veći električni potencijal što su naši “polovi” udaljeniji jedan od drugog.
Još jedan razlog je i činjenica što električni napon varira u različitim delovima dana i nedelje. RF zračenje u vašoj kući takođe zavisi i od toga kako vaši susedi koriste struju i u kojoj količini. Verovanje da samo jonizujuća zračenja štete živim organizmima je apsolutno opovrgnuto, ali je i dalje osnova za svaku diskusiju o štetnim zračenjima.
Bio-energo-čip
Od svih pokušaja da se pronađe uređaj koji će nas zaštititi od pogubnog uticaja elektromagnetnog zračenja, najdalje su odmakli – Rusi. Oni su konstruisali
„Bio-energo-čip“ na osnovu radova čuvenih biofizičara Kaznačejeva i Vasiljeva. U istraživanjima koja su bila intenzivna početkom sedamdesetih godina prošlog veka razvijen je čitav niz preciznih merenja biofičkih potencijala – i to toliko preciznih da su bili u stanju da zabeleže komunikaciju između dve ćelije u organizmu!
Rezultati istraživanja pokazali su da živimo u svetu vibracija – pored zvučnih, magnetnih, gravitacionih, takođe i elekrična polja vibriraju oko nas i u nama samima. Posledice tog uskovitlanog haosa, u našem slučaju, mogu biti dvojake – dobre i loše. Dobro je zdravlje, loša je bolest. Od čega zavisi na koju će stranu pretegnuti jezičak na vagi?
– Naša civilizacija zasnovana je na tehnici. Korisimo razne motore, ekrane, energetska postrojenja, telefone, a svi ti uređaji emituju prave elektromagnetne vrtloge koji prolaze kroz naša tela – kaže dr Aleksandar Rošin, jedan od konstruktora Bio-energo-čipa. – Malo od toga što čovek proizvodi može biti korisno po zdravlje. Takođe, postoje i negativni uticaji koji potiči iz tla. Ako želite da budete zdravi, najbolje je ukloniti se iz područja zračenja. Ali, to bi značilo da živite na pustom ostrvu…
Rošin tvrdi da je drugo rešenje (i jedino moguće) neutralizacija negativnog zračenja.
– Kada smo razvijali Bio-energo-čip nastojali smo da pokrijemo što veći deo spektra mikrozračenja i tu su nam u pomoć pritekli materijali koje je sama priroda dala. Ipak prodor u neutralizaciji i transformaciji zračenja pružili su sintetizovani materijali – ortosilikat bizmuta i germanat bizmuta. Specijalno pripremljena mikro-pločica od ovih kristala utopljena između magneta i male zavojnice neutrališe najveći deo svih poznatih štetnih polja. Istovremeno, ovaj mali uređaj zrači blagotvorno. Interesantno je primetiti – što je jače loše zračenje, to Bio-energo-čip više zrači pozitivno, jer se njegova zavojnica napaja energijom »zagađivača«.
Zračenje podzemnih vodotokova
Od svih zračenja kojima smo izloženi, možda su najpodmuklija ona koja proizvode podzemni vodeni tokovi. Čak i prosečno obavešteni radiestezista zna da se zračenja podzemnih voda prenose od poda do plafona svake kuće sagrađene iznad njih. I ne znajući, čovek može biti izložen tim zračenjima u svojoj radionici, u fabrici, kancelariji, u svom stanu na desetom spratu solitera… Upravo u spavaćoj sobi smo najizloženiji štetnim zračenjima toliko, da ne samo što nam razaraju organizam već nam uskraćuju i toliko potreban zdrav i dubok san. Posledice ugroženog zdravlja brzo postanu vidljive, a nesrećna osoba pati od različitih bolesti kojima ni ona sama a ni lekari ne mogu da pronađu odgovarajući uzrok.
Ruski stručnjaci koji su ispitivali ove fenomene nisu jedini koji su se ovime bavili.
– Pored onoga što se oduvek znalo i verovalo, jedna od polaznih tačaka naših istraživanja su bili radovi američkog istraživača Herberta Daglasa. Ono do čega je on došao istražujući klasičnim metodama, došli smo i mi koristeći potpuno drugačiju opremu – kaže dr Rošin.
Herbert Daglas je počeo da proverava krevete ljudi koji su se žalili na artritis i otkrio da su njegove rašlje uvek detektovale ispod njih podzemne vode i, što je još značajnije, da su se dva ili više podzemna vodotoka ukrštala direktno ispod dela tela gde se javljao najveći bol.
Daglas je objavio podatke da je svaki od njegovih pacijenata koji je promenio lokaciju kreveta osetio značajno poboljšanje i smanjenje artritičnog bola i to već u vremenskom periodu koji se kretao od pet dana do tri meseca.
Literatura koju je Daglas konsultovao je nagoveštavala da spavanje iznad podzemnih voda može izazvati rak. Kada je jedna od njegovih prijateljica, žena u tridesetim godinama obolela od raka dojke, Daglas je ispitao područje oko i ispod njenog kreveta. Dve godine kasnije, 1978. Daglas je zapisao: „Do sada sam proverio mnogo slučajeva obolelih od raka raznih vrsta i gotovo kod svih sam dobio bezbroj signala koji ukazuju na podzemne tokove ili, što je ređi slučaj, na pukotine i rascepe u kamenom dnu podzemlja.“
Dokaz radiestezijskih merenja
– Slično kao i Daglas, i mi u Moskvi smo uradili gotovo ista ispitivanja – kaže dr Rošin. – Radili smo sa mnogo većim statističkim uzorkom i pored merenja kojima se se mogle objektivno utvrditi patogene zone, angažovali smo i nekoliko proverenih radiestezista, ljudi koji su u stanju da »osete« podzemne vodotokove. Ispitivanja koja su rađena skoro tri pune godine nedvosmisleno su pokazala da spavanje iznad patogenih zona izaziva niz oboljenja. Prva, ako su muškarci u pitanju, strada prostata. Kod žena se najčešće javlja migrena i problemi sa jajnicima u vidu mioma. Samo u 12 odsto slučajeva nismo konstatovali oboljenja nastala podzemnim vodotokovima kod ljudi koji su nad njima provodili značajan deo dana ili noći, ali naša ispitivanja su bila relativno kratka, svega tri godine, a za nastanak bolesti je ponekad potrebno mnogo duže vreme.
Takođe, paralelno sa ispitivanjem ljudskih naselja, rađeni su i ogledi na životinjama koji su u potpunosti potvrdili poguban uticaj podzemnih voda.
– Kada je razvijen Bio-energo-čip nastojali smo da ga testiramo u što više situacija – kaže dr Rošin. – Prvo smo od najpoznatijih radiestezista tražili mišljenje. Ustanovili smo da ni jedan od njih nije u stanju da detektuje zračenje u blizini bio-čipa. Stavljali smo ih u razne situacije i dokazali da Bio-energo-čip neutrališe svaki signal koji stiže od podzemnih vodotokova.
U praksi, ako niste u stanju da pomerite krevet ili radni sto koji vam se nalaze na nepovoljnom mestu, problem možete rešiti i netralizatorom kakav je Bio-energo-čip. Često sam viđao da su ljudi po savetu radiesteziste ispod kreveta postavljali aluminijumsku foliju i to je, donekle, pomagalo. Ali, folija ima tu nesrećnu osobinu da ne upija dobro, ona reflektuje zračenje i ono može da vam se vrati u vidu rikošeta, a može da se desi da u najboljoj nameri na taj način ozračite mesto na kome vreme provodi vaš komšija ili neko iz vaše porodice. Zbog toga su neutralizatori tipa Bio-energo-čipa nazvani i transformatorima jer ne reflektuju, nego prevode negativne u pozitivne frekvencije. Najvažnije je da su to potpuno bezopasni uređaji, oni mogu mnogo da pomognu, a ne mogu da naškode.
(Tekst priređen na osnovu članka M.Popova, objavljenog u časopisu „Tajne narodne medicine“, i knjige “Bio-energo-čip, novi pogledi na nastanak i lečenje bolesti, Alekseja Tihonova).
Ako želite da nabavite knjigu Aekseja Tihonova ili Bio-energo-čip kliknite ovde
