Ljudi ih nose sa sobom na ispite, venčanja, na poslovne razgovore, ljubavne sastanke, nadajući se da će im amajlije i talismani doneti sreću. Ali ako ostavimo po strani uvreženo verovanje, posebno je zanimljiva tvrdnja psihologa da takvi predmeti zaista funkcionišu
Istraživači su utvrdili da polovina golfera uvek počinje igru svojom srećnom lopticom, dok samo manji deo njih koristi sasvim običnu lopticu. Igrači sa srećnim lopticama izvedu uspešan udarac 6,4 od 10 puta, što je gotovo dvostruko veći procenat od proseka golfera bez srećne loptice. Ovakav rezultat je izazvao poprilično interesovanje u redovima bihevioralnih psihologa, koji sada kategoriju sreće posmatraju u sasvim drugom svetlu.
Nemački psiholozi sa univerziteta u Kelnu su sproveli istraživanje koje se smatra izuzetno značajnim. Iako je u istraživanju učestvovalo svega 28 studenata, rezultati su takvi da će dodatno ohrabriti milione ljudi koji se uporno drže svoje srećne košulje, prstena, kamenčića ili bilo kog drugog predmeta za koji veruju da im donosi sreću. Čak i poznate osobe veruju u moć posebnih talismana i amajlija za sreću.
Glumica Kameron Dijaz privatno svakodnevno oko vrata stavlja ogrlicu koju joj je poklonio prijatelj, jer veruje da ogrlica otklanja negativne efekte starenja. Njena koleginica Džuli Volters priznala je da je tokom jedne dodele Oskara u večernjoj torbici imala komad uglja koji joj donosi sreću.
Možda je najbizarnija tradicija među poznatima ona koje se pridržava glumac Džejms Mekavoj. Prvog dana svakog meseca, prvoj osobi koju sretne uvek kaže jedno isto: „beli zec“. Naime, baka mu je još u detinjstvu rekla da će mu ove reči doneti sreću, ukoliko ih prvog u mesecu kaže prvoj osobi koju sretne toga dana.
Poslednjih godina, prodavnice na zapadu su preplavljene plišanim medvedićima i sličnim tričarijama koje bi trebalo da ljudima donose sreću. U Žurnalu psiholoških nauka, koautor studije Lisan Damič je napisala: „Naši rezultati ukazuju da se aktivacijom sujeverja kod subjekta mogu pokrenuti neki zaista bolji efekti.“
Stjuart Vajz, profesor psihologije na koledžu Konektikat dodaje: „Dovoljno je samo da nekome kažete da je lopta koju mu dajete srećna, pa će se i njegova igra smesta popraviti.“
Najnovija psihološka istraživanja pokazuju da 77 prcenata ljudi spada u kategoriju onih koji su malo sujeverni i /ili skloni nekakvoj vrsti sujevernog ponašanja. Ukupno 42 procenta svih ispitanika tvrdi da je u značajnoj meri sujeverno.
Piter Tel, biostatističar sa teksaškog univerziteta, kaže: „Ljude veoma privlači ideja da će im se sreća značajno uvećati ako obuku crvenu košulju, izgovore neku vrstu bajalice ili molitve, ili sa sobom ponesu srećnu amajliju. Takva ideja im pruža iluziju da mogu do izvesne mere da kontrolišu buduće događaje u svom životu. Bolna je istina, ipak, da ljudi imaju neznatnu ili apsolutno nikakvu kontrolu nad najznačajnijim događajima u svom životu.“
Ponekad, međutim, ljudi imaju običaj da precene količinu kontrole nad sopstvenim životom, za koju veruju da je zasigurno poseduju.
Britanski istraživači su 2003. zamolili 107 brokera i investicionih bankara da odigraju igru simulacije prodaje žive stoke. Rečeno im je da će kada pritisnu slova Z, X i C na tastaturi kompjutera, to imati određen pozitivni uticaj na indeks prodaje. U realnosti, pritiskanje slova nije imalo nikakvog uticaja. Brokeri koji su učestvovali u igri i čvrsto se držali lažne informacije, imali su najnižu zaradu, što ukazuje da uverenje da su kontrolisali sopstvenu sreću može naškoditi njihovim odlukama.
