Kad dečak zakukuriče!

Tesline energetske ploče

Odrasli sa kokoškama i psima – mogu li povratiti svoju ljudsku prirodu?

Suđit Kumar sa Fidžija danas ima 32 godine. Nikada nije naučio da govori i još uvek uči da se ponaša kao čovek. Tokom 20 godina, vreme je provodio uglavnom vezan za sopstveni krevet. Veći deo svog detinjstva, živeo je u kokošinjcu.

Prema priči lokalnog stanovništva, majka mu je umrla kada je imao četiri godine. Tokom sledeće dve godine otac ga je zlostavljao gotovo svakodnevno, sve dok nije ubijen. Kumara je potom prihvatio deda koji je živeo u ruralnoj oblasti Nausori na ostrvu Suva. Da mu ne bi smetao, deda je svog šestogodišnjeg unuka zatvorio u kokošinjac. Dečak je tu proveo sledeće četiri godine. Jednoga dana, ljudi su ga pronašli kako sedi nasred puta. Odveli su ga u kuću plemenskih starešina. Pošto niko nije znao kako se postupa u tako specifičnom slučaju, Kumara su zatvorili u sobu i vezali ga za krevet.

Suđit Kumar

Psiholozi i tim američkih stručnjaka za bihevioristiku trenutno proučavaju Suđita Kumara i tvrde da ovaj čovek nije mentalno zaostao. Brigu o njemu je preuzela Elizabet Klejton, udovica novozelandskog alpiniste Rodžera Bjuika koji je poginuo 1998. godine na Mont Everestu. Kada je u aprilu 2003. prvi put videla Kumara, on je kljucao hranu onako kako to rade kokoške i povremeno se protezao šepureći se kao petao. Prsti su mu bili savijeni unazad od grebanja po zemlji, komunicirao je ispuštanjem brzih, kliktavih zvukova pomoću jezika i izgledalo je da je potpuno nezainteresovan za sve što se oko njega događalo.

– Tada je bio veoma agresivan – kaže Elizabet, – ali je sada postao daleko pitomiji i miroljubiviji. Voli da se mazi, da sedi kraj drugog ljudskog bića i da ga dodiruju. Čini se kao da pokušava da nadoknadi ono što je izgubio tokom proteklih godina.

Do sada je naučio da oponaša bar jedan veoma koristan zvuk: “brum, bruuuum, bruuuuuum” – zvuk kamioneta koji vozi Elizabet Klejton. Kada se obraća drugim ljudima, Kumar redovno koristi ovu onomatopeju. Još uvek živi u kući plemenskih starešina, ali više nije vezan za krevet. Osoba koja se o njemu brine u selu je Drauna Matavesi. On svakodnevno dovodi Kumara na časove kod Elizabet Klejton u predgrađu Suve.

– Već 30 godina Kumar ne radi ništa – kaže Matavesi. – Nije znao čak ni kako da stoji i kako da hoda uspravno.

Prema rečima dr Šiš Narajan, direktorke bolnice Sveti Žil na Suvi, jedna žena koja danas ima oko dvadesetak godina, takođe je odrasla sa kokoškama. Za razliku od Kumara, ona je u kokošinjcu provela 10 godina.

– Njene ruke i noge su zgrčene, pa gotovo uopšte nije mogla da se uspravi i hoda na dve noge. Kada se kreće, izgleda kao da puzi. Pošto ne može da jede rukama, hranu uglavnom razbaca oko sebe i onda je kljuca”. Iako je i kod ove žene primećen izvestan napredak, ona je daleko od uspeha koji je postigao Kumar.

U zabačenom regionu Altajskih planina u Sibiru, pronađen je dečak koga je od rođenja odgajao pas. Andrej Tolstik danas ima sedam godina. Kada su socijalni radnici odlučili da provere zbog čega dečak nije upisan u lokalnu školu, doživeli su poprilično iznenađenje. Dečak je živeo u ruševinama kuće svojih roditelja, nije znao da govori, hodao je četvoronoške, ispoljavao sve odlike svog psećeg poočima, napadao ljude, grizao ih, lajao i njuškao hranu pre nego što bi počeo da jede.

Kada je Andrej imao tri meseca, majka je pobegla od kuće ostavljajući ga na staranje ocu alkoholičaru. Nezainteresovan za ulogu roditelja, otac je jednoga dana jednostavno otišao i ostavio bebu.

Seoce Bespalovskoja u kome je Andrej rođen, nalazi se u slabo naseljenoj oblasti. Kuće su toliko udaljene jedna od druge, da niko nije ni primetio da su Tolstikovi otišli i ostavili svoje dete. Andrej se tako vezao za jedinog preostalog člana porodice – psa čuvara koji mu je pomogao da preživi.

Lekari tvrde da je dečak rođen sa auditornim i govornim problemima. Smešten je u dom za nezbrinutu decu u obližnjem gradu, gde osoblje sa njim komunicira pomoću osnovnih pokreta jezika znakova. Dve nedelje po dolasku u dom, Andrej je počeo da hoda uspravno, a vremenom je savladao i veštinu baratanja kašikom, naučio kako da namesti sopstveni krevet i da se igra loptom.